IZVOR; Piše: Draža Petrović
Jerotije na početku Nušićevog „Sumnjivog lica“ kaže supruzi Anđi:
– Ima ljudi koji vole tuđe pile, ima ih koji vole tuđu ženu, a ja volim tuđa pisma. U mojim je rukama, gledam ga, a ne znam šta u njemu piše. Ne možeš da izdržiš, pa to ti je. Slađe je meni pročitati tuđe pismo no pojesti tri porcije sutlijaša sa cimetom. Eto, došlo od jutros puno pisama iz ministarstva, iz okruga, iz opštine. Kad, jedno pismo miriše. Znam, pisma iz ministarstva ne mirišu, ne mirišu ni ona iz okruga, a ona iz seoskih opština… možeš misliti već!… Uzmem ovo pismo, pogledam, kad… „Gospođici Marici Pantićevoj.“ Oho, rekoh, tu smo! Otvorim ga, pomirišem, kad… zamirisa Đoka – priča Jerotije u prvoj sceni prvog čina „Sumnjivog lica“, posle čitanja tuđeg pisma iz koga otkriva da je udvarač njegove ćerke Marice neki Đoka, za koga on misli da je opasni državni neprijatelj koji sa sobom nosi revolucionarne i antidinastičke spise, iako je Đoka, zapravo, smotani zaljubljeni apotekarski pomoćnik čija ljubavna pisma mirišu na promincle, što su zapravo mentol-bombone.
Pa kad ženi Anđi prinese pismo da pomiriše, ona kaže:
– Ala lepo miriše!
– Na šta? – pita Jerotije.
– Čekaj!… Miriše na promincle!
– Baš si pogodila!
– Nego? – pita Anđa.
– Miriše na Đoku! – poentira ambiciozni sreski kapetan Jerotije, koji u međuvremenu hapsi Đoku, ali na kraju komada biva ismejan jer je Đoka samo zaljubljeni apotekarski pomoćnik, nikako opasni terorista koji se muva po njegovom srezu i za kojim traga cela policija.
Ceo Vučićev medijsko-propagandni aparat miriše na mentol-bombone, istina više na mentol nego na bombone, ali u proseku, od Informera preko Aloa do Srpskog telegrafa i Pinka – svi oni mirišu na Đoku.
Tako da je „Sumnjivo lice“ tu pored nas; po ceo dan na TV Informer gledaš raznorazne promincle, takoreći mentol-bombone bez bombona, koje proganjaju raznorazni pošten svet pod sumnjom da se bavi opasnim revolucionarnim, antidržavnim i antidinastičkim delatnostima, mada su u pitanju zapravo siroti mali brucoši, studenti, glumci, novinari, časni ljudi opšte prakse, a biva tu i po kojeg nevinog apotekarskog pomoćnika pod sumnjom da je terorista i obojeni revolucionar.
Izgleda da je sve ovo što nam se dešava odavno smislio Branislav Nušić, pa se očekuje da narod uskoro počne po ulicama da viče: „Nušiću, pederu!“
Te se srpska tajna policija poput Jerotija Pantića ovih dana bacila na otvaranje tuđih pisama i tuđih mejlova koja bi trebalo da dokažu, kako je objasnio Informer, „da oni koji najviše usta pune demokratijom, zapravo sanjaju o potpunoj kontroli, cenzuri, uhođenju i ućutkivanju svakoga ko misli svojom glavom!“
Neki novi Jerotije Pantić je na kolegijumu BIA pomirisao laptop – jer, jasno, pisma se odavno ne šalju u kovertama već u mejlovima – i zaključio da mu jedno pismo miriše.
Pa rekao kolegijumu BIA da i oni pomirišu laptop.
– Ala lepo miriše! – rekao kolegijum BIA.
– Na šta? – pitao je BIA Jerotije.
– Čekaj!… Miriše na promincle! – kazao kolegijum.
– Baš ste pogodili! Miriše na Đoku! – uzviknuo je BIA Jerotije, pobedonosno.
Sve što miriše na Đoku iz BIA odmah šalju Informeru i ostaloj bratiji sličnog miomirisa, pa oni ta pisma javno čitaju kako bi dokazali da se grupacija koju popularno nazivaju „blokaderi“ raspada u međusobnim trvenjima – dok je situacija u SNS idilična – oni se nikada ne svađaju, valjda zato što svi dele jedan mozak, pa je svađa i neslaganje nemoguće, jerbo se niko nikada u istoriji čovečanstva nije posvađao sam sa sobom. Ako se ne računa Vulin.
U organizacijama koje dele jedan kolektivni um svađa, zamerke i kritike ne postoje – što se u teoriji zove jednoumlje, dok se kod višeumnih organizacija ljudi često sporečkaju, čime dokazuju da misle svojom glavom, što je suprotno od SNS-a, gde svi misle tuđom. Pa se često među naprednim plemstvom čuje uzvik: „Jupiii, šefe, došao sam na tvoju ideju!“
Tako je svojevremeno, pre 10 godina, glumica Bojana Maljević izjavila: „Najzabavnija mi je rečenica koju je izgovorio urednik nekog tabloida: ‘Ona Bojana Maljević, ona tvituje šta joj padne na pamet’! Jok, nego ću da tvitujem šta nekom drugom padne na pamet?!“
Upravo je Bojana Maljević poslala ovih dana ono pismo koje oživljava fetiše Jerotija Pantića iz „Sumnjivog lica“ i koje je neko otvorio te poslao u etar. U pismu ona odustaje od učešća na studentskoj listi pošto joj neke odluke plenuma liče na SNS, a onda su svi tabloidi i njihovi pomagači zaključili, kako je objasnio Informer, „da oni koji najviše usta pune demokratijom, zapravo sanjaju o potpunoj kontroli, cenzuri, uhođenju i ućutkivanju svakoga ko misli svojom glavom!“
Čime je Informer priznao nesvesno (mada je svest kod njih retka pojava ionako) da, ako Bojana Maljević studente optužuje da malko liče na SNS, onda studenti zapravo sanjaju o potpunoj kontroli, cenzuri, uhođenju i ućutkivanju svakoga ko misli svojom glavom, čime u ovoj zemlji ima ovlašćenje da se bavi isključivo SNS. Nemoj, braćo i sestre, da nam uzimate leba iz usta, kriknuli su paradržavni tabloidi.
Onda je raznorazni anonimni opozicioni tviteraš dobio poriv da izvređa Bojanu Maljević pošto svojim tajnim pismom koje je BIA javno otvorila, jelte, ruši našu stvar, a citirati neke anonimne tviteraše koji se potpisuju kao Pera Ždera, Đavo iz Tasmanije, Bacač buva i Čačanska lepotica – prilično je glup poduhvat. Međutim, i to su uradili srpski tabloidi, opet pokušavajući da dokažu kako su takozvani blokaderi – dakle Pera Ždera, Đavo iz Tasmanije, Bacač buva i Čačanska lepotica – zapravo promoteri „blokaderskog“ jednoumlja, iako je jednoumlje u Srbiji u Zavodu za intelektualnu svojinu još odavno patentirao SNS.
Onda su niški studenti zahvalili Bojani Maljević što je otvorena, što ih je kritikovala i što ih je pozvala da preispitaju neke svoje odluke. To, naravno, niko od tabloida nije preneo, jerbo je ono zatvoreno pismo i otvoreno kako bi pokazalo da su svi koji su protiv Vučića jedna jednoumna bagra koja bi da sruši tog višeumnog genija.
I na šta vam na kraju miriše ova “afera”?
