Ovim putem ističem javnu ponudu za otkup ruskog dela učešća u Naftnoj industriji Srbije. Od mene nema boljeg kupca, ja neću da razvlačim s pregovorima, svi će biti srećni. Moje kvalifikacije jasno govore o tome da jedino moju ponudu treba uzeti u razmatranje.
Izvor; piše: Marko Vidojković danas 19:00
Značajan deo svoje karijere proveo sam u naftnoj industriji. U decembru 1994. i januaru 1995. učestvovao sam u prodaji značajnih količina benzina marke „Šel“, na ćošku ulica Cara Dušana i Višnjićeve. Bio sam angažovan kako na prijemu robe, tako i na maloprodaji.
Bio sam manjinski partner u neimenovanoj kompaniji čiji je osnivač bio Zoki, Tićin teča. On je kombijem odlazio na granicu sa Mađarskom, tamo iz cisterne istakao benzin u dva velika metalna bureta i dovozio ga na lokaciju, gde sam čekao, spreman da obavim trgovinu kojom bi se ponosili svi kapitalistički udžbenici.
Bez obzira na konkurenciju (Mića sa zelenim benzinom iz Rumunije preko puta nas, te Pera sa žutim benzinom, na ćošku Sedmog jula i Cara Dušana), naša kompanija ostvarivala je zapažen profit, jer od crvenog „Šelovog“ nema boljeg benzina. Prodaja se vršila u flašama i kantama, koje, za razliku od konkurenata, nismo smanjivali termičkim putem.
Prihod je ostvarivan u gotovini, što mi je omogućilo da novu 1995. dočekam u blagostanju kakvo su moji vršnjaci mogli samo da sanjaju. Kompanija je likvidirana u februaru 1995, kada se Zokijev kombi prevrnuo na zaleđenom banatskom putu.
Nastavio sam da se bavim ozbiljnim kapitalističkim poduhvatima, u okviru dve kompanije. Prva je bila preduzetnička agencija „BGHC“, koju sam osnovao 2009. Ova kompanija je uredila preko pedeset brojeva časopisa „Plejboj“. Radila je sve vreme u plusu, paušalni porez je bio uredno plaćan, sve do likvidacije, 2012, kada sam neko vreme bio samostalni umetnik.
Potom sam 2019. otvorio novo pravno lice, „Marko Vidojković PR Beograd“, koje radi punom parom i danas. Uvek u plusu, porezi uredno plaćeni, računi nikad blokirani, PIB nikad oduziman. Iako je kompanija registrovana za „umetničko stvaralaštvo“, spreman sam da je zbog kupovine NIS-a preregistrujem ili čak otvorim novu.
Treba imati u vidu da sam već tri godine prisutan na stranim tržištima, od Bangladeša, do Arube, gde ostvarujem zapažene ekonomske rezultate, što se može videti svake nedelje na ekranu, u kom se trenutno nalaze moji kancelarija.
Moja ponuda za NIS iznosi tri milijarde evra. Ako me pitate odakle mi lova, reći ću vam „A odakle Mimoviću dve milijarde?“ Planiram da pokrenem biznis start ap na Patreonu, kako bi milioni ljudi koji prate moje privredne poduhvati mogli da doniraju novac za NIS. Tako ću u najkraćem roku prikupiti kapital za preuzimanje akcija od Gaspromnjefta.
