O nekim stvarima je sasvim bespredmetno čučati i očekivati objašnjenje. Jednostavno saznati, pa objasniti ili bar simulirati, stanje koje nastane posle trenutka smrti je nemoguće. Susretom sa drugim entitetima koji su pre mene stupili „sa one strane“ sam počeo razglabati, šta se to dešava i u nastavku mog pisanija, je ideja da sa njima treba…
Sa`rana
I onda, šta. Sahrana, i to lična, prva i poslednja. Nešto što nikad za života nisam voleo, još od majčine smrti ovaj put nisam mogao da eskiviram. Međutim to je sasvim drugačiji doživljaj od onog pravog realnog. Živog. Drugačije je kad si predmet okupljanja pa možeš da gledaš a da te niko ne vidi. Zanimljivo….
N1: Sumnjivo lice Bojana Maljević
IZVOR; Piše: Draža Petrović Jerotije na početku Nušićevog „Sumnjivog lica“ kaže supruzi Anđi: – Ima ljudi koji vole tuđe pile, ima ih koji vole tuđu ženu, a ja volim tuđa pisma. U mojim je rukama, gledam ga, a ne znam šta u njemu piše. Ne možeš da izdržiš, pa to ti je. Slađe je meni…
Zvanično, oteg’o papke
… O da, najzad se nekom pripiškilo. Scena očigledno mrtvog mene na klonji, izazvala je užasan krik, moje krmeljive drage, od kojeg umalo nisam oživeo. Sva ta zbrka, frka, telefoniranje, hodanje levo desno, i t d, uprkos razumevanja za položaj u kojoj se našla gospodža, izazivala je u meni lagani ledeni osmeh ali i iznenađenje….
KRAJ: Iznenadan (JUTARNJI) tužni događaj na wc šolji
… „Pre otprilike sat vremena sam umro. Cap i kraj. Nepripremljen. Ništa tuneli, leteće slike prošlosti, svetlost, ništa. Na wc šolji. Evo još uvek čekam da neko primeti. Sedim. Ne smrdi, ništa se ne dešava, ne letim iznad sebe. Umro sam i kraj. Jebi ga. Kakav tužan kraj. Nisu mi ni utrnule noge, ništa mi…
Jebi ga
Nikako ne mogu da poverujem, da mi je bilo potrebno šezdeset i pet, da bi shvatio neke stvari i spoznao bar delić prave životne mudrosti. Ne kažem da je to nenormalno, ali boli me, što se to nije dogodilo bar malo ranije. Evo i juna 2026. godine sam još uvek sirov, ko najsirovija sirovina, ali…
Miša Brkić: „Gadljivost prema uspešnima“
Matoši su stara porodica uglednih zanatlija, malih privrednika. Poveliki imetak stekli su u poslu s mesom i ugostiteljstvom. Negovali su, s posebnim pijetetom, prijateljstvo i poslovne veze s porodicom Karić, malim privrednicima čiji se posao s mašinskom radionicom neverovatno brzo širio i prevazilazio lokalne granice. IZVOR Sedamdesetih godina prošlog veka u Peći, gradu podno Prokletija…
Blam, blam, sram, sram – Tivat
Bizarno je jako i snažno ovo što običan čovek, koji živi pod diktaturom Aleksandra Vučića u Srbiji, danas, može da oseti u vezi sa time ko ga i na koji način predstavlja. Predsednik Srbije je, znam da znate, strpao 87 muškaraca, sumnjive biografije, (ne znamo koliko desetina godina robije oni broje), na avion, da odu…