• Početna
  • /
  • Članci iz kategorije: Digitalna motika

Čudan san – daleko ga bilo

Svaka sličnost sa stvarnim likovima i događajima je isključivo u cilju zabave i razonode, bez ikakve želje za pogrešnim tumačenjem. Možda zbog ovih temperaturnih promena, možda zbog mojih godina, uglavnom često sanjam svakojake gluposti. Ipak san koji sam igrom slučaja zapamtio u celini- celosti (Žika Obretković), je nadmašio sve do sada. Evo nekih njegovih delova….

Pljuni i napreduj

Neke se stvari nikada neće promeniti koliko god se trudili da menjajući sebe promenimo okruženje ili bar najbliže saradnike. Ljudi prosto ‘oće da ostanu isti, lenji i neodgovorni a jedino što ih zanima (čast izuzecima, kojih nije malo, već su neobjašnjivo tihi i pomirljivi) je, kako nekoga pomeriti naniže. Na tom putu ga treba iznabadati…

E moj prezidente …

Moj blogerski dan je počeo, obilaskom stalnih i nezaobilaznih destinacija, onako „preko oka“, ali sa dovoljno pažnje da mi nije promaklo ko nas svakodnevno edukuje i promoviše, o kome svi misle lepo čak i kad misle ružno,  ko je najvredniji u objavljivanju onih najboljih među nama, vama i njima. Nisam mogao a da ne pročitam…

Novinarstvo, internet i svašta nešto

Nekoliko dana unazad pažljivo pratim diskusije i skupove vezane za novinarstvo i uzajamnu vezu ove profesije sa društvenim mrežama i internetom. Može li se uopšte iz zanimanja „novinar“ iščupati opcija internet konekcije, i sve što nam ona sobom donosi? Godinu, ili možda dve unazad, svedoci smo veoma interesantnih rafalnih komentara iz nekoliko tabora po blogovima,…

Pogled od pozadi

Mnogo je tih raznoraznih, geometrijski definisanih pogleda u štampi , medijima i internetu. Te iz ovog ugla, te iz onog ugla, pa onda pogled sa strane … a prednjači  onaj pogled ili komentar iz ličnog ugla. Tu je stvar zaštićena i ušuškana do kraja. Nema zamerke,  sloboda govora i mišljenja bato- pa jel’ da? Oduševlavao…

Knedla

Danima odrađujem redovne obaveze, da, da odrađujem. Uzalud sam sve pripremio i podelio, da bude lakše, da bude manje,  nažalost tu su i one zaostale, a na moju veliku nesreću čak i one za koje su drugi „plaćeni“. Ne moram, ali nepobedivi crv u meni uvek ide do kraja, pa pokriva dorađuje, pomaže i „sliku“…