… „Pre otprilike sat vremena sam umro. Cap i kraj. Nepripremljen. Ništa tuneli, leteće slike prošlosti, svetlost, ništa. Na wc šolji.

Evo još uvek čekam da neko primeti. Sedim. Ne smrdi, ništa se ne dešava, ne letim iznad sebe. Umro sam i kraj. Jebi ga. Kakav tužan kraj. Nisu mi ni utrnule noge, ništa mi ne fali, ali malo jači napreg u izvođenju veće nužde i srce samo kvrcnulo.

Da, da, jesu mi rekli da vodim računa o takvim situacijama posle operacije herca. Da pripazim. Doktori moji dragi više volim što sam dostojanstveno crko na klonji, nego da sam puko i raspršio 5-10 kilograma fekalija po okolnim zidovima. Ne bi to bio, baš mirisan prizor.

Međutim jedna stvar me kopka. Vrata ostala otvorena onako malčice pa me mačke obilaze, (imam / imao sam) četiri mačke) pružaju šape i teraju me da izađem. Moje mace kenjaju na wc šolji, naučio tata. VIP mačordžije. Znači vide me. Ne znam kako da prekratim ovu situaciju. Sedim, ništa mi ne fali, osim malo života i prav da budem, mrzi me i da razmišljam, dosta sam ja mislio na sve.

Ipak ako se skoro ne pojave, bojim se da ovakav model bolida za nebo još ne prave.“ Odlomak iz zbirke “ Ujed i druge priče“ #dobrojutro #prvasmena #tvitizsmrti Aj pa vidimo se u subotu, dođite, biće jača žureza na 40°