Dragi moji,

dvadeset je godina kako sam ponosni član, najinternetskijeg grada u Srbiji, mada se to malo, pozaboravljalo, više namerno nego slučajno. Isto toliko sam uz par godina pride, član UNS-a i IJF -a misleći da sam kao novinar, reporter i fotograf, prokrčio sebi put za jedan plemenit i dugoročan ozbiljan prodor i moć da otkrivajući , tražeći i istražujući, zabeležim i ostavim za sobom, zapisano ono, što se obićno potiskuje ali sam se prevario.

Neki mudri ljudi su me učili, da se ružno godinama potiskuje a da lepe i plemenite stvari zauvek ostaju upamćene. Takođe sam učen da je pošten nepristrasan izveštaj, proveren, dokazan i dokumentovan, što smo do skora zvali istinom. To je najveće blago koje ostaje iza nekog, ko se ovim poslom bavi, međutim ni to nije pokazalo svoju istinitost.

O pristojnosti, kućnom vaspitanju i obrazovanju uz poznavanje mnogih stvari koje nisu u domenu obrazovnog profila, nema potrebe govoriti. Danas možeš sam sebe proglasiti novinarom i ako uz to možeš da slušaš i izvršavaš naloge urednika ili vlasnika postaneš mega novinar.

Iz svega navedenog, dolazim do zaključka da je novinarstvo degradirano, obesmišljeno i skoro pa kao i sami novinari koji njime bave. Novinare maltretiraju, tuku i bezdušno etiketiranje, i nameću im pre svakog kodeksa, političku pripadnost ili bar pristrasnost, a to mnogi ne mogu ili jednostavno ne umeju.

Imamo li potrebe za žirnalizmom uopšte? Imamo li potrebu da čitamo prepisivačka novinarstvo koje služi određenom interesu a ne realnom stanju i istini. Imamo li potrebe za portalima, nalozima na društvenim mrežama i šta nas to tamo vuče.

Politika je zauzela primat i centar novinarskog interesovanja. Brutalni izveštaji i senzacionalistički izveštavanja se sasvim lepo uz to uklapaju, mada ponekad sa mnogo neukusa, kršeći sva pravila Novinarskog kodeksa, a interesantno je da su sve te i takve bljuvotine čitanije i po 10 puta od nečeg korektnog, važnog, lepog i kulturnog.

Šta će tu onda normalan, pristojan i dosledan novinar. Šta da radi, kome i za koga da piše, koga i o čemu da izveštava. Ovog puta neću o istraživačkom novinarstvu, jer kako nam praksa pokazuje sa ovo malo „slobodnih medija“ ono ume da bude opasno i kobno za one koji se njime bave.

Iz mog skromnog iskustva proizilazi da nam to u ovoj našoj Srbiji sve to i ne treba. Treba osnovati jedan medij, ostale pozatvaratii prekinuti agoniju, jer se, svi koji ne misle isto, (politički korektno) ili povlače po sudovima, maltretiraju nametnutim nadri novinarima, ili jednostavno zatvaranju.

Portal koji sam pokrenuo pre tačno 20 godina ću iz osnova prepakovati, ali neće biti više vesti, izveštaja, saznanja, informacija i obaveštenja. Pozvati sve prijatelje, kolege i poznanike da šalju svoje tekstove, bez zrna politike ili senzacionalizma.

Ne znam da li će to imati bilo kakav odjek, popraviti nešto u nameri da se jutros://bor-grad.com održi u životu ali biće mi mnogo, mnogo lakše.

Mi (svi koji tamo još uvek kao radimo nešto) nikad nismo bili finansirani sponzorisani, a sve što smo od reklama ili najava objavljivali, nikad nismo naplaćivali.