Piše: Nenad Kulačin
Sve bi bilo drugačije da Marko Vidojković i ja krajem maja 2017. godine nismo ugostili Aleksandra Šapića u prvoj sezoni našeg političkog špageti isterna Dobar, loš, zao na Televiziji Šabac. Zbog toga se u svoje ime posebno izvinjavam vaterpolo javnosti u Srbiji.
To što je bio gost u DLZ, ni po jada, već je „stativa“ bila to što smo ga posle snimanja epizode, zajedno sa našim tadašnjim direktorom Acom, odveli na zatvoreni bazen kako bismo se pohvalili ne samo objektom, već i uspehom Vaterpolo kluba „Šabac“.
Pre nego što je u rekordnom roku izgrađen ovaj bazen u Šapcu, vaterpolisti iz ovog grada su morali da treniraju i utakmice igraju po okolnim mestima, jer u gradu na Savi nije postojao zatvoreni bazen. Svake godine su vaterpolisti napredovali u viši rang takmičenja, tako da su dogurali do samog vrha. Kulminacija je usledila godinu dana posle posete Šapića, odnosno u sezoni 2018/2019, kada je VK „Šabac“ osvojio duplu krunu.
I dan-danas se sećam izraza lica nekada najboljeg vaterpoliste na svetu. Nekako je zablistao, videlo se da mu je drago. Upisao je informacije. Ne znam da li je oduševljeniji bio zbog načina na koji je lokalna samouprava izgradila bazen ili zbog samog bazena. Grad Šabac je prva lokalna samouprava u Srbiji koja je javnom ponudom emitovala obveznice namenjene finansiranju gradnje zatvorenog bazena. Kupovinom obveznica vrednosti 3,3 miliona evra građani su pomogli razvoj lokalne zajednice, ali su istovremeno ostvarili bolje prihode u odnosu na klasičnu štednju u banci. Od ove investicije nisu profitirali samo vaterpolisti, već i svi građani Šapca, pošto osnovci iz ovog grada imaju besplatnu školu plivanja. Šabac je tako postao grad bez neplivača.
Šapić je tada bio predsednik opštine Novi Beograd i siguran sam da mu se upravo tada javila ideja da napravi istoimeni vaterpolo klub. Neko bi pomislio da bi bila sreća da nikada nije vaterpolo zamenio sa politikom, ali kako je usrećio vaterpolo, svedoci smo ovih dana.
Na sreću, vaterpolo u Srbiji se ne igra samo u Beogradu. Radnički iz Kragujevca je još jedan zlatan primer. Instant klubovi, međutim, uništavaju srpski sport, a imamo priliku da vidimo i reprezentaciju.
Svi reprezentativci, sem onih iz „Šapićevog kluba“, revoltirani omalovažavanjem novog predsednika Vaterpolo saveza Srbije Slobodana Sora, napustili su reprezentaciju. Zanimljivo je da je Soro na čelo saveza došao sa mesta predsednika VK „Novi Beograd“.
Zanimljivo je da Soro reprezentativnu karijeru nije završio sa srpskom kapicom na glavi. Pošto nije bio u planovima za reprezentaciju, odlučio je da brani za nacionalni tim Brazila. Gledano iz te vizure, morao bi da ima barem mrvicu poštovanja za rezultate koje su postigli reprezentativci Srbije, makar da nisu osvojili nijednu medalju. Naši delfini su, inače, aktuelni olimpijski i evropski prvaci. Malo li je?
Da ja imam pasoš neke druge države, ova vlast bi o tome pričala svakoga dana. Svima koji su bliski SNS-u to je, međutim, okej. Gradonačelnik Beograda dobar deo vremena provodi na rezervnom položaju. Plus ima rezervnu državu. I to je okej, 21. je vek. Samo je problem što smo mi kojima je srpski pasoš, takav kakav jeste, jedan jedini, izdajice, strani plaćenici, ustaše i ko zna šta sve.
Za razliku od Sora i Šapića, mi ne uništavamo kult reprezentacije. Mi ne spočitavamo neuspehe, sem preplaćenom Piksiju koji je takođe uništio reprezentaciju Srbije u fudbalu. Čudi me da predsednik Srbije još nije našao shodnim da podrži Sora i Šapića pričom da su za ove druge Ajnštajni, a da Stevanović, Jakšić i Mandić nisu naročitog obrazovanja. Treba biti ogromna budala i za jednog Dejana Bodirogu reći ono što je predsednik Srbije izjavio. Za tog čoveka važi samo jedno pravilo – ako si moj, okej, ako nisi, najgori si na svetu. Samo čovek bez razuma može da izabere Kešelja i Tomaševića naspram Bodiroge. Za predsednika Srbije je Novak Đoković raspali teniser.
Svega čega su se dohvatili su uništili. Sada je na red došao vaterpolo. Šapiću je malo da posle Beograda uništi i vaterpolo. Priznaćete da to nije nimalo lako. Generacije i generacije su učestvovale u stvaranju nečega što sada pred našim očima nestaje, i to samo zbog nečijih bolesnih ambicija i želje za bitnošću.
