Smrt – gde je to? – „Ujed i druge priče“

Ni kao klinac, a ni kao, evo već kandidat za čamov sanduk sa skupocenim dodacima i mogućnostima, za život na onoj strani, nisam razumeo sveopštu preokupiranost smrću, i procese koji “u preambuli” imaju taj biološki fenomen. Čitavi sitemi se baziraju na mogućnosti da jednog dana umreš a to se mora kad – tad desiti.
Smrt ne postoji, jer sve što ne osetiš, i ne upamtiš, se nikako i nije desilo. Samo sećanje, razumevanje i analiziranje nečega mogu dati postojećem događaju vidljivost i etiketu u stvarnosti.

U tom vrtlogu između stvarnosti i nepoznate budućnosti plutamo skoro čitav svoj vek, a pitanje je obrazovanja, vaspitanja, tačnije želje za promišljanjem, koliko nas to baca u sukob sa drugima ili sa samim sobom.
Sukobljavati se sa drugima na bilo koji način, osim fizički, je donekle lako i predvidljivo, ali sukob sa sobom je ono što tinja i odvija se neprestano.

Po nekom mom uglavnom usamljenom mišljenju i logici, čitav život, i samo starenje nije ništa drugo, nego permanentno sukobljavanje sa samim sobom. Kao rad srca, proces traje – dakle živi , jer razmišljaš i odlučuješ. Preispitujući sebe, sinhronizujući se sa okolnostima i uslovima u kojima živimo, se trošimo fizički, šmirglamo svoju psihu, ili to drugi rade umesto nas i polako se urušavamo i osakaćujemo, …. ali zašto ja vama pričam sve ovo…
…. ujed.in.rs