Siniša Lađević: Čudan san – daleko ga bilo

Svaka sličnost sa stvarnim likovima i događajima je isključivo u cilju zabave i razonode, bez ikakve želje za pogrešnim tumačenjem.

Možda zbog ovih temperaturnih promena, možda zbog mojih godina, uglavnom često sanjam svakojake gluposti. Ipak san koji sam igrom slučaja zapamtio u celini- celosti (Žika Obretković), je nadmašio sve do sada. Evo nekih njegovih delova.

Spiker na TV- u saopštava da se nalazimo u zimskoj predizbornoj kampanji i podseća na obilje novina i modernizovanih reklamnih spotova, koji se od prošlih (letnjih) izbora ne emituju samo na internetu i tri državna – strogo kontrolisana medija, već ih preuzimamo u svojim poštanskim sandučićima, na nosiocima zvuka, uz račun za utrošak električne energije. Nosači reklamno- propagandnih poruka, su povezani sa centralama malobrojnih političkih partijai pojedinaca (NE)zavisnih kandidata, i evidentira se broj emitovanja, a kvota i broj pojedinačnih emitovanja je naznačena i određena posle dugogodišnje analize, tako da neko može da dobije tri do pet obaveznih slušanja dnevno, a neki od nedisciplinovanih birača i do 25 slušanja na dan. Članstvo, ono malobrojno koje je ostalo aktivno, se bori za što bolji rezultat svog kandidata.

Obećanja su raznovrsna ali nema te žučne debate i prepucavanja među liderima jer lidera više nema. Ukinute su fukcije premijer, ministar, državni sekretar, itd…  pa se bira samo jedan među najboljima koji sve to može da radi sam. Pored toga što, je nama običnim ljudima lakše da zapamtimo, i mnogo je jeftinije. Ideja potiče iz druge decenije ovog veka, nastavlja spiker, po uzoru na prvog premijera koji je radio sve sam i napravio ozbiljan zaokret u shvatanju i funkcionisanju državnog aparata. Bira se menadžer i to je sasvim  dovoljno.

Izađem (u snu) na terasu, gledam, sve je kao i obično, isti putevi, iste fasade, iste krntije od automobila, a u prognozi vremenskih prilika sam čuo da je godina 2032.

Auuuuu (citat iz tonske arhive Narodne Skupštine Republike Srbije, godina 2015, 2016, 2017)

Otrčim, do ogledala, pogledam se. Ja sam, isti onaj ja. Vratim se sednem ispred TV-a, i gledam još neko vreme. Kažu da smo napredovali, da ćemo krajem iduće, ili početkom one 2034, osetiti boljitak svih napora i muka koji je prošli menadžer Republike Srbije uložio na proevropskom putu, i iako je Unija ostala sa samo 6-7 država, mi nećemo odustati, jer smo odavno na putu razvoja i integracija, i bla bla bla…

Gasim, pređem na komp, gledam, nema Fejsa, nema Tvitera, nema medija, nema ni Google – a. E to me je već dobro prodrmalo. Šta god otvorio, a možeš videti samo privatne sajtove i ona, gore pomenuta tri državna medija, u onlajn izdanju, jedno te isto se smenjuje u iskačućim reklamnim prozorima, ne mo’š stići da ih pozatvaraš. Odustanem da ih ignorišem, čitam.

Evo nekoliko tih obaveštenja:

„Srbija nastavlja da izvozi robote, automobile, softver, poljoprivredne proizvode, i u protekle četiri godine, tim izvozom smo smanjili naš javni dug za oko 4,5% … Plate su ukinute i imamo mogućnost da kupimo šta god i kad god hoćemo, ali na raspolaganju nam je samo određena vrsta robe, a potrošači su podeljeni na dane za nabavku. Kupovina je dozvoljena samo dva puta nedeljno. Luksuz je ukinut i glavni menadžer ima velikih problema da suzbije sivu ekonomiju jer narod ne shvata da treba istrajati, trošiti samo onoliko koliko se ima… a najveći problem sive ekonomije je ilegalna distribucija hleba i mleka“

„Svakodnevno, u rasponu od sat, do sat i po, menadžer nam se obraća i saopštava, gde je bio, šta je radio, šta se planira i poziva nas da podržimo njegove napore, skrećući nam pažnju na to, da sad kad nema nekontrolisanih medija, zlih jezika i stranih plaćenika, ne možemo i ne smemo ostati nemi na sve njegove apele jer to nije samo napad na njega, već i na Srbiju.“

„Ovog meseca kažnjenici, koji su se na bilo koji način suprostavili napretku i prosperitetu, poslati su u nekoliko bivših članica Evropske Unije, na period od 3 – 12 meseci, u kojima je život skoro i nemoguć, a ta mera se pokazala kao dobra i ukoliko dobijemo odobrenje, u narednom periodu ćemo, broj prestupnika koji su kažnjeni na taj način i povećati.“

„Saopšteno je, i da smo uputili zahtev evropskoj komisiji, u kojem molimo da nam se oko Božića, odobri klanje više od 1.500.000 prasića i jagnjića i očekujemo da će odgovor biti pozitivan. Takođe smo molili da nam se odobri veća potrošnja vode, po glavi stanovnika, jer mesečnih 250 litara ne zadovoljava naše potrebe. Uz to, ukoliko izveštaj o saranji sa okolnim zemljama na čelu sa Kosovom kao najrazvijenijom i najmnogobrojnijom državom bude pozitivan, dobićemo i povećanje utroška električne energije za celih 2,5%“

Raznišljam, sve izvore smo valjda prodali, i centrale, a gde nam je ostala privreda, naša bogatstva, turističke lepote  …. šta se ovo dešava pobogu braćo Srbi.

U tom trenutku, Bogu hvala, moj mačor je nešto srušio sa ormara i probudio sam se.

Kažem vam najluđi san. Evo pustio sam vodu, kuvam kafu, nema restrikcija, sve je ok. Možda ovo nekom izgleda malo bzvz., ali dobro je zamisliti se koliko je ovo samo san … Ma ne ponovio se.