Milutin Lađević

Najbolji srpski teniser Novak Đoković izjavio je da je osvajanje medalje na Olimpijskim igrama u Pekingu za njega jednako važno kao pobeda na grend slemu. Na njegovoj lestvici Igre se veoma visoko kotiraju i dodaje da mu je bronzana medalja dala poseban motiv pred

početak Ju-Es opena. Novak žali što neće moći da ostane još malo u Kini, jer što pre mora da se seli u Ameriku kako bi se valjano pripremio za četvrti grend slem.

- Još pre početka Igara sam rekao da mi je osvajanje medalje veoma važno. Jednako je bitno za moju karijeru kao i osvajanje grend slema. Ali ipak, malo je drugačije jer se ovde boriš za svoju zemlju na prvom mestu. Reprezentuješ svoju državu. Uslovi su drugačiji, sve je drugačije. Imaš više opcija, igraš u dublu, i pokušavaš da osvojiš medalju na najvećem takmičenju u istoriji sporta, na kome su najbolji atletičari u svim sportovima iz svih zemalja na jednom mestu. Ovde svi počinju od nule, bez obzira na to da li su prvi ili stoti jer svi su maksimalno motivisani da budu najbolji - izjavio je Đoković.

Na veliku žalost i Novaka, i ljudi u Srbiji, dočeka neće biti. Bar do njegovog (nadamo se trijumfalnog) povratka iz Njujorka, ali Đoković se nada da ga „ljudi neće zaboraviti“ i da će posle Njujorka „imati dva razloga za slavlje“.

- Ovom medaljom sam sebe veoma motivisao. Rekao bih da sam odigrao dobar turnir od početka do kraja. Mislim da sam imao i dobre šanse protiv Nadala u polufinalu. Ipak, nemam mnogo vremena da slavim jer za nedelju dana počinje poslednji grend slem sezone i moram da se pripremim za njega. Prošle godine sam u Njujorku igrao finale, tako da branim mnogo poena. Ali tamo se osećam lepo, dopada mi se teren i atmosfera. Kao što sam rekao, ova medalja će mi biti velika odskočna daska - rekao je Đoković i sa žaljenjem dodao:

- Mogao bih da ostanem ovde ako mislim da izgubim u prvom kolu Ju-Es opena. Olimpijske igre traju dugo, a ja moram da se pripremam za naredno takmičenje.

Izvidjački odred “Radomir Jovanović - Čoče” iz Bora polako dobija značajniju ulogu u javnom životu grada Bora. Nadamo se da će u buduće biti još više mesta ove za mlade ljubitelje i čuvare prirode. Mladi ambasadori našeg grada su u prilogu TV Sezam, rekli sledeće:

Upoznavaju se Džejms Bond i Radovan Karadžić :

- Bond…
Džejms Bond.

- Dabić …
David Dabić …
Dragan David Dabić …
Doktor Dragan David Dabić .

Najbolji deciji roman je”Devojica sa setog meseca”. Knjiga se sadrzi iz cetiri dela.

1.deo “Devojcica sa setog meseca”

2. deo “Nina i tajna osme note”

3. deo “Nina i kletva pernate zmije”

4. deo “Nina i tajno oko Atlantide”

Radnja romana, najkrace: Jedna devojcica krhkog izgleda, ali oštroumna, prihvata se vecnog izazova – borbe izmedju Dobra i Zla. Njena velika ljubav prema životu i bezgranicna radoznalost, oružje su za pobedu nad Mracnim svetom i stvaranje prostora Svetu svetlosti.

Dragi moji,

na sledecoj slici možete videti kako se zavisnici ne odvajaju od svojih kompjutera, kao da su s njima rodjeni. Internet, muzika, novosti i jos mnogo toga sto ljude privlaci. Stojeci, lezeci,sedeci u svim mogicim pozama se trude da dodju do zabave, interneta i jos mnogo toga.

Sledeca slika… Mislim sta reci !?

Na slatinskom putu je otpad metala.Iza jalovišta je preko hiljadu starih guma od kipera. Najnovija tehnologija može reciklirati metal i druge materije poput gume i smeca.

Prilikom reciklaže prirodni resursi ce biti sacuvani, okolina nece biti zagadjena i pri tom cemo dobiti finansijsku korist i nove materije. U buducem reciklažnom centru radice jedna od mašina koja ima u jednom delu visoku temperaturu na nekoliko hiljada stepeni celzijusove skale. Kada se u nju stavi neka materija (guma, metal ili ostali otpad) usred visoke temterature pojedini sastavni elementi se odvajaju odn. sve se razlaže. Da bi u Boru bio izgradjen reciklažni centar treba sakupiti para za taj projekat. Molio bih Vas da sledeci predlog razmotrite.

Predlog je za sakupljanje novca. U gradu bi bile pokrenute akcije u kojoj bi gradjani u roku od dva do tri dana sakupljali karton (papir), plastiku i ostali otpad. Kada bi se materijal od akcije, kamionima i šleperima odvozio u reciklažne centre u Timockoj krajini, i širom Srbije, dobili bi smo novac pomocu kojeg bi izgradili reciklažni centar što bi znatno unapredilo grad Bor.

Molio bih gradjane da se ovom prilikom u što vecem broju odazovu na akciju prvenstveno zbog svog daljeg zdravog života u ovom gradu.

„Spasimo grad Bor od daljeg zagadjenja!“

Ladjevic Milutin

Ljudi su jos od praistorije upirali pogled u nebo, ali su golim okom mogli da vide samo najkrupnija i najbliza nebeska tela. Svoja saznanja o vasioni prosirili su tek kada je napravljen prvi teleskop.

Jedan od prvih koji su dosli na ideju da uz pomoc dva sociva uvecaju sliku udaljenih predmeta bio je Holandjanin Hans Lipersej, proizvodjac naocara. Za ovaj pronalazak zasluzan je bio, u stvari, njegov segrt, koji se u trenucima dokolice igrao socivima i slucajno, stavivsi jedno ispred drugog, uocio da predmeti posmatrani kroz ova stakla izgledaju veci nego kad se posmatraju golim okom. Segrt se pohvalio majstoru, koji se uverio da je njegovo opazanje tacno, stavio dva sociva u cev i 1608. godine napravio prvi teleskop na svetu.

U isto vreme sli?nu spravu napravio je i Zakarijas Jensen, njegov kolega i konkurent, koji je tvrdio da mu je Liperšej ukrao ideju i da je on ovu „uve?avaju?u cev” napravio još 1604. godine. Me?utim, Liperšej je umeo bolje da izreklamira pronalazak i uspeo je da ga proda holandskoj vladi, da bi ga koristila u vojne svrhe.

U to vreme teleskop nije imao ime. Neki su ga zvali „osmatrac”, drugi „dalekovid”, a neki su ga pominjali samo kao „cilindar”. Ime koje i danas nosi dobio je 1612. godine. Grcki matematicar Joanes Dimisijani predlozio je naziv teleskop, koji oznacava spravu koja „vidi” na daljinu.

Za holandski pronalazak cuo je i italijanski naucnik Galileo Galilej, u to vreme profesor matematike na Univerzitetu u Padovi. Iako nije video nijedan „dalekovid”, uspeo je da ga napravi na osnovu onoga sto je iz prica saznao o njemu. Izglacao je staklo, napravio dva sociva i uglavio ih u cev. Na okular je stavio konkavno, a na objektiv konveksno socivo. Predmeti koje je posmatrao kroz ovu napravu izgledali su trostruko veci nego kada ih je gledao golim okom. Kada je svoj rad pokazao mletackim zvanicnicima, oni su mu, odusevljeni, ukazali velike akademske pocasti i, sto je naucniku mnogo vise znacilo, povecali mu platu.

Galilej je nastavio da usavrsava teleskop i uspeo da poveca njegovu moc uvelicavanja tako da su predmeti posmatrani kroz njegovu cev izgledali 33 puta veci. Osmatrajuci nebo kroz teleskop otkrio je da je povrsina meseca prepuna planina, kratera i ravnica, primetio da Mlecni put nije samo traka svetlosti, vec da u njemu postoji mnoštvo zvezda, saznao da Jupiter ima ?etiri satelita, uo?io mrlje na Suncu. Njegova otkri?a bila su toliko revolucionarna za njegovo doba da su ga mnogi smatrali varalicom.

Johanes Kepler je 1610. godine izmenio sociva na Galilejevom teleskopu tako da je predmet posmatran kroz njega izgledao izvrnut naopacke, a zatim je tokom 17. veka vladala prava pomama oko toga ko ce napraviti duzu cev teleskopa, kako bi efekat uvecavanja predmeta bio sto ve?i. Naucnici su, tako, morali sa sobom da vode i pomocnike koji su im pridrzavali teleskope dugacke i po cetrdesetak metara.

Isak Njutn je 1704. godine napravio revoluciju, zamenivsi stakleno socivo zakrivljenim ogledalom i tako omogucio pravljenje teleskopa sa uvecanjem od vise od milion puta. Njutnov princip, uz manje izmene, održao se do danas – samo su ogledala postajala sve veca.

POSLE grla, „kralja romske muzike“ izdalo je i srce. Na Klinici za kardiologiju u Nisu, u nedelju oko 11.30 od posledica infarkta preminuo je Saban Bajramovic, najplodniji, najproslavljeniji i najznacajniji romski pevc i kompozitor. Rodjen je 16. aprila 1936. godine u Nisu. Skolu gotovo da i nije pohadjao, a muzicko obrazovanje stekao je, kao i vecina Roma, na ulici.
Poslednjih godina Saban se cesce druzio sa lekarima nego sa svojom porodicom. Bio je seceras i srcani bolesnik, kome je srce do nedelje kucalo uz pomoc pejsmejkera. Jedva je sastavljao kraj s krajem, jer nije imao penziju, a od autorskih prava dobijao je godisnje neku crkavicu.
Protekle sedmice, Sabana je u njegovom skromnom porodicnom domu posetio ministar Rasim Ljajic, koji mu je obecao da ?e mu omuguciti lecenje na VMA, kao i da ce, u saradnji sa Centrom za socijalni rad u Nisu, Nacionalnim savetom Roma i udruzenjima „pod hitno“ krenuti u resavanje Bajramovicevog socijalnog statusa. Ljajic je Bajramovicu uru?io i 100.000 dinara, jednokratnu materijalnu pomoc za pokrivanje osnovnih troskova. Nažalost, ovaj novac Saban nije stigao da iskoristi za lecenje, jer je u nedelju ujutru zbog novih srcanih tegoba ponovo hospitalizovan na Kliniku za kardiologiju u Nisu, gde je posle nekoliko casova i preminuo.
Bajramovic je prvu singl plocu sa cetiri pesme snimio 1968. u studiju Radio Nisa, uz pokojnog ton-majstora Laleta Markovica. A onda je snimao za izdavacke kuce sirom ondasnje Jugoslavije, oko 700 pesama, a najvise za „Diskos“. Kada mu je Karlo Metnikos, suprug Josipe Lisac, predlozio da se preseli u Ljubljanu, odgovorio mu je: „Neka hvala, ne mogu ja bez mog rodnog Nisa, a mi Cigani inace volimo slobodu.“
U poslednjim razgovorima za „Novosti“, Bajramovic je otkrio i malo poznati detalj, da je svoju pevacku karijeru zapoceo na - Golom otoku, gde je proveo pet i po godina. Pri?ao je da je 1956. godine otisao u vojsku, ali je pre toga upoznao jednu devojku.
- Zbog nje sam i pobegao iz JNA - prisao nam je Bajramovic. - Ubrzo su me uhvatili i osudjen sam na tri godine zatvora. Kada sam se žalio zbog vremena kazne i odlaska na Goli otok, oni mi dodali jos dve i po godine. Zato sam ih opsovao i rekao: „Ne mozete vi mene da osudite koliko ja mogu da izdrzim!“ Nisam ni zakletvu polozio kad sam pobegao iz vojske. Bio sam, dakle, civil. Ali, oni su to gledali, videli su da sam Ciganin i da sam iz Srbije. Na Golom otoku sam dobro igrao fudbal, pa me je to malo izvuklo. Bilo je tada sa mnom mnogo poznatih fudbalera, ne mogu da se setim njihovih imena.
Saban je tvrdio i da su „informbirovci“ na Golom otoku bili bezobrazni prema onima koji nisu bili „politi?ki“. Terali su ih da nose kamenje, tukli su ih, maltretirali. Godinu dana posle njega dosli su osu?enici za kradje, ubistva, kriminalci.
- Kad su oni dosli, izbila je velika tuca, tako da je direktno na Goli otok helokopterom doleteo Aleksandar Rankovi? i obecao nam drugog upravnika - prisecao se Saban. - Od tada vise nije bilo brigadnog sistema. A pre toga, „informbirovci“ su me terali da nosim kamenje po dva kilometara i da ga vratim na isto mesto! Ako neces da nosis kamen, vezu te za banderu. Tamo su bile uzasne vru?ine leti. Onda ih molis da te odvezu, da ponovo nosis kamen dva kilometra. Kada su posle brigadnog sistema policajci dosli da komanduju, bilo je jos gore. Jedva sam sve to izdrzao. Svaka cast onome ko se otuda vratio ziv! Dok sam bio na Golom otoku, nisam ni sanjao da imam sluha. Tamo sam naucio tonove, a za sest meseci razvio sluh i naucio da sviram kontrabas. Jednom smo mi robijasi davali neku predstavu i ja sam pevao umesto kolege. Svirali smo i pevali strahobalno, kao pravi profesionalci.

KARIJERA I FILMOVI
BAJRAMOVI? je snimio filmove sa Goranom Paskaljevi?em „Andjeo cuvar“ (1987), sa Milanom Jelicem „Nedeljni rucak“ (1982) i Stoletom Popovim „Ciganska magija“ (1997). U opusu je imao oko 700 pesama koje je komponovao, dvadesetak albuma i pedesetak singlova. Sa svojim sastavom „Crna mamba“ obisao je ceo svet, a kada je na poziv Nehrua i Indire Gandi nastupio u Indiji, sluzbeno je tamo proglasen „kraljem svetske ciganske muzike“.
Me?u ostalim izdanjima, Bajramovic je 2001. godine realizovao zajednicki album sa „Mostar sevdah reunionom“ „A Gypsy Legend“. Krajem novembra 2006, Bajramovic je promovisao „Romano raj“.

BELI KONJ
ZNAO je Saban da prepricava anegdote o sebi.
- Imao sam 1980. jedini niski solisticki koncert u „Cairu“ - prisecao se Bajramovic. - Bilo je prodato 7.000 ulaznica, a mom menadzeru palo na pamet da u halu udjem na konju. Ja pod „dobrim gasom“, a konj neosedlan, pokriven samo nekim cebetom. Popese me nekako, a onda je kolega Luis zveknuo u neko cudo, konj poskoci, a ja na patos. Publika me podigla aplauzom. Konja odveli, ja malo otresao prasinu, a koncert je bio ludilo.