Kristinine uspomene

NIŠ - Na sednici Saveta 43. festivala glumačkih ostvarenja domaćeg igranog filma u Nišu, saopšteno je da članovi Saveta smatraju da umesto novinske polemike o situaciji u srpskom filmu, treba razgovarati na posebnom okruglom stolu u okviru festivala. Članovi saveta pozivaju našeg eminentnog reditelja Darka Bajića da bude jedan od učesnika ovog okruglog stola i da u interesu srpske kinematografije, glumaca i Festivala, pruži priliku sjajnoj niškoj publici da prikazivanjem filma „Na lepom plavom Dunavu“ odgleda celokupnu domaću produkciju.
Darko Bajić povukao je svoj film sa festivala posle saopštenja Selekcione komisije festivala. Na sednici Saveta usvojen je i zvaničan program 43. filmskih susreta, koji će trajati od 21. avgusta, kada će biti prikazani filmovi „Ljubav i drugi zločini“ i „Četvrti čovek“, do 27. avgusta, a Bajićevo ostvarenje stavljeno je u program četvrte festivalske večeri, 24. avgusta.
„Filmovi „Nije kraj“ i „Čitulja za Eskobara“ na programu su u petak, 22. avgusta, zatim slede „Peščanik“ i „Bledi mesec“ - 23. avgusta, pa „Miloš Branković“ - 24. avgusta, „Maša“ i „Biro za izgubljene stvari“ - 25. avgusta i „Princ od papira“ i „Čarlston za Ognjenku“ - 26. avgusta.

S. B., 10.08.2008 / Večernje novosti

Predsednik Foruma za međunarodne odnose Dušan Lazić smatra da je Tadićev rejting skočio „u očima“ međunarodne zajednice pošto je „zajedno sa novom vladom pokazao volju da poštuje međunarodne obaveze“

LONDON - Srpski predsednik Boris Tadić zauzeo je prvo mesto na najnovijoj listi jedne od vodećih konsultantskih firmi u svetu - „Oksford analitike“ (Odžford Analytica), za izuzetno političko liderstvo, kod kuće ili u svetu.

Prema mišljenju „Oksford analitike“, u čije klijente od 1975. spadaju američka i mnoge druge vlade i finansijske institucije u svetu, hapšenje bivšeg lidera bosanskih Srba Radovana Karadžića donelo je „ogromnu pobedu“ predsedniku Tadiću i njegovoj Demokratskoj stranci.
Drugo mesto je pripalo italijanskom premijeru Silviju Berluskoniju, koji je uspeo u Gornjem domu parlamenta u Rimu da „progura“ sporni zakon kojim će političari na visokim državnim funkcijama biti zaštićeni od krivičnog gonjena sve dok su na vlasti i da ograniči istražna ovlašćenja sudskih organa.

Treće mesto pripalo je indijskoj vladi koja je „preživela“ glasanje o poverenju u parlamentu i izbegla raspisivanje prevremenih izbora u najmnogoljudnijoj demokratiji u svetu.
Ova konsultantska kuća okuplja mrežu od 1.000 profesora i saradnika čuvenog engleskog univerziteta Oksford i drugih uglednih obrazovnih institucija u svetu.

Predsednik Foruma za međunarodne odnose Dušan Lazić istakao je da je Tadićev „rejting“ skočio u očima međunarodne zajednice pošto je „zajedno sa novom vladom pokazao političku volju da poštuje međunarodne obaveze“. Time je uklonjena glavna politička prepreka za članstvo Srbije u EU, a status kandidata možemo, smatra, dobiti već za nekoliko meseci.

- Tadićev ugled je porastao i svetski zvaničnici to ne govore poluglasno, već javno. Čuli smo evropske ministre na sastanku Saveta ministara prošle nedelje - međunarodna pozicija Srbije je ojačana, ali to podrazumeva da saradnju sa Hagom i dokrajčimo - kazao je Lazić.
Autor:

Jelena Matić (28) iz Paraćina sa stanom u Beogradu preminula od povreda zadobijenih kada je na njen šator pala velika grana topole. U ovoj nesreći teže povređeni Dafina Anastasova (22) iz Skoplja i Đorđe Markovski (23) iz Prilepa

NOVI SAD - Umesto uobičajeno vesele atmosfere juče je u Egzit kampu vladala tuga izazvana nesrećom u kojoj je izgubljen jedan mladi život. Jelena Matić (28) iz Paraćina, sa stanom u Beogradu, preminula je od posledica povreda zadobijenih u nesreći kada je na njen šator sa visine od oko 17-18 metara pala velika grana topole, dok su Dafina Anastasova (22) iz Skoplja i Đorđe Markovski (23) iz Prilepa zadobili teške telesne povrede.

- Učinili smo sve što je u našoj moći da spasemo život Jelene Matić, ali, nažalost, nismo uspeli. Ona je u nesreći zadobila teške povrede glave i u Klinički centar je dovezena u izuzetno teškom stanju bez vitalnih funkcija. Pokušali smo da je reanimiramo, ali su povrede bile takve da je preminula pola sata posle prijema u bolnicu. Dafina Anastasova je zadobila teške povrede glave, operisana je i nalazi se u jedinici za intenzivnu negu. NJeno stanje je izuzetno teško i nalazi se u životnoj opasnosti. Treći nastradali u ovoj nesreći, Đorđe Markovski, zadobio je teške povrede grudnog koša, njegovo stanje je stabilno i nije u životnoj opasnosti - rekao je dr Zoran Đermanov, načelnik Urgentnog centra Kliničkog centra „Vojvodina“.

- Negde oko devet sati zaduvao je jak vetar, čuo se strašan prasak, a odmah nakon toga vriska i jauci. Istrčao sam iz šatora, na samo desetak metara udaljenosti video sam da je grana poklopila dva šatora, a neke devojke okolo su vrištale i zapomagale u pomoć. Odmah je pritrčalo nekoliko momaka i sklonilo granu sa potpuno uništenih šatora, a onda sam primetio stravičan prizor, na zemlji su ležale dve potpuno okrvavljene devojke i jedan mladić za koga mi se učinilo da je nešto lakše povređen. U izuzetno kratkom roku stigla je hitna pomoć - rekao nam je jedan mladić koji se predstavio kao „Bosanac“, koji je ostao zgranut i sa suzama u očima kada smo mu rekli da je jedna od devojaka preminula.

Odmah pored dva šatora na koja je pala grana je nekoliko šatora u kojima su smešteni posetioci Egzita iz Škotske, oni su nam kazali da su u trenutku nesreće spavali i da ih je probudio jak prasak.

- Nekih dva sata pre nego što se ovo dogodilo vratili smo se sa Tvrđave u kamp i taman kada smo zaspali probudio nas je jak vetar koji nam je prevrnuo šator. Videli smo da je neko drvo palo na dva šatora, a kada je došla hitna pomoć shvatili smo da se desilo nešto strašno - ispričao nam je Boris iz Modriče.

Dežurni istražni sudija Opštinskog suda u Novom Sadu, Vidoje Mitrić, je rekao da će naložiti da se oformi komisija od stručnjaka za hortikulturu kako bi se utvrdilo na koji način je došlo do toga da se grana otkine i izazove ovako veliku nesreću.

- Na prvi pogled grana izgleda zelena, odnosno nije osušena, ali će to stručnjaci morati da utvrde. Prema onom što smo videli na licu mesta, grana je pala sa visine od otprilike 18 metara - rekao je sudija Mitrić.

Autor:
N. Ćaćić

NOVI SAD - Nataša je od prvog dana bila sigurna da će se Dača izvući, da će pobediti u svojoj najtežoj bitki. Njen optimizam u momentima kada su joj lekari saopštavali i najcrnje prognoze graničio se sa iracionalnim. Ona veruje da će njen suprug ponovo izaći kao pobednik. Nataša je više nego hrabra i izuzetno pozitivna - priča za „Blic“ Dragoljub Bekvalac, tast Danila Ikodinovića, koji se već nedelju dana nalazi u bolnici.

Od prošlog petka, kada je Ikodinović motorom na Kaćkoj petlji udario u „jugo“ ispred sebe, Dragoljub je, kaže, sa strahom slušao lekare, njihove procene i prognoze.
- Nisam bio optimista tog momenta, ali kasnije, uz svaki i najmanji tračak nade imao sam sve više vere u Daču i njegov oporavak. Nataša je sve vreme verovala u njega. Ona nas je sve hrabrila. Tačno je da je želela da sve vreme bude uz Daču, uz njegovu postelju, ali se odlukama lekara povinovala bez pogovora. Rekla je lekarima da će u potpunosti poštovati sve što lekari budu rekli da je dobro za Dačin oporavak i da neće praviti smetnje lekarskom osoblju. Prihvatila je kada su joj lekari rekli koliko sme da bude uz Dačinu postelju. Rekla je da njene emocije neće biti smetnja da uradi ono što je za Daču u ovom momentu najbolje - kaže Dragoljub.
Natašina i Dačina ćerka Hana ne zna šta se desilo njenom ocu.
- Hana je suviše mala. Ne bi ni bila svesna šta se događa, a Nataša s neverovatnom verom da će se sve dobro završiti, nije želela ništa da joj kaže - priča Dragoljub i zahvaljuje svima koji Dači u borbi za život pružaju podršku.
- U najtežim momentima ta podrška nam je mnogo značila. Vaše novine i neki drugi mediji pažljivo su i korektno izveštavali i zahvaljujem se što se niko u ovoj teškoj situaciji nije bavio senzacionalizmom - kaže Dragoljub Bekvalac.
Zdravstveno stanje Danila Ikodinovića i danas je bilo stabilno, a vitalni parametri u granicama.

Opširnije u izdanju za subotu, 5. jul 2008. BLIC

NEMATE TRŽIŠTE, NEMATE ČITAOCE, NEMATE TIRAŽE…

Šta nas, bre, briga da li imaju pecare, kakvu rakiju prave i da li više vole prsate plavuše ili vitke i tajnovite crnke?

Đorđe Pisarev / Dnevnik ONLINE

Živimo i delujemo u vremenu svojevrsne egzistencijalne spisateljske šizofrenije, devalvacije nagrada i devalvacije ukusa. Vreme kada su “išli” tiraži i do 10.000 (Bigzova džepna npr) još uvek je “živo” u glavama mnogih učesnika (pisci, izdavači, čitaoci), pa u tom kontekstu i psihološki razorno deluje na njih činjenica o sadašnjem stanju stvari: bedni tiraži, loši honorari, očajan soc-ekonomski status. Otud i gomila malih (“piratskih”) izdavača-trgovaca. Negdašnji državni giganti se nisu prilagodili: ukoliko već nisu zgasli, uglavnom ne mogu da funkcionišu na tržištu, a država nije sposobna - niti treba - da ih finansira u potpunosti. Pesnici štampaju knjige u tiražima od 300 do 500 primeraka, i čitaju se međusobno, gotovo da i ne postoje izvan svog zatvorenog sveta. Prozaisti još nekako i provaljuju branu, “ulaze među narod”, ali teško izlaze van granica Srbije: konačno, i pisci plaćaju cenu lošem imidžu brenda “mejd in Srbija”. Plus beskraj virtuelnog sveta interneta: nove generacije zaljubljenika u priču radije biraju interaktivni svet koji im daruje monitor, nego “mrtve” stranice debelih knjižurina…

Ipak, osim “sitnih” životnih nepodopština, kakve su suočavanje sa svim onim silnim pitanjima standarda - kupovna moć, komfor, potrebni višak slobodnog vremena - kada je u pitanju sam čin nastajanja/pisanja dela, nije važno što živimo u slabašnoj državici kakva je Srbija. Naprotiv, u svetu koji sve više postaje virtuelan, živeti u potpuno virtuelnoj državi kakva Srbija jeste - nema ni granica: ne zna se ni kolika je, ni kako se zove! - može za umetnika da bude podsticajno: kako se izboriti s takvom (suludom) realnošću koja nadmašuje imaginaciju?

Sasvim je druga priča kada govorimo o statusu literature/pisca; ukoliko se određujemo prema Drugima, a ne vidim kako bismo drugačije, onda je smešna rabota Ovde biti pisac. Nemate tržište, nemate čitaoce, nemate tiraže: ne vredite gotovo ništa. Izdavači kukaju i daju tričave honorare, a istovremeno, ipak, rade i žive od knjiga: piscu to nije omogućeno. Izdavači su, dakle, i pored prilično loših uslova profesionalci, pisci su u kategoriji «zaljubljenika», a egzistenciju osiguravaju na drugom, “pravom” radnom mestu. Honorari, stipendije, mogućnost održavanja plaćenih književnih večeri ili vođenja kurseva pisanja, pa i nagrade, koje u velikom svetu znaju da obezbede novac potreban za život - ovde je to samo san koji izaziva gorak osmeh. Na repu smo sveta, slepa mrlja čak i na Balkanu, pa zar je realno očekivati da bi neko, ko se, čak i uspešno, bavi spisateljskim poslom, mogao i da živi od toga? No, šta da se radi… Pisci su vezani za ovu nejaku državu jezikom: nije reč o patriotizmu, to je odavno postalo dosadno i (gotovo) zanemarljivo, nego o prostoj činjenici da je srpski jezik jedini koji srpski pisci znaju. Da mogu, da znaju, pisali bi na engleskom i oprobali svoj svet ideja i imaginacije na višestruko brojnijem (i bogatijem) anglosaksonskom tržištu. Šta tu ima da se krije: mala država, mali jezik – mali pisac.

Malo je jadnih, suvih koski oko kojih se tuče dosta gladnih ljudi na skromnoj književnoj trpezi. Otuda i ne treba zamerati što mnogi učesnici ovdašnjeg književnog života “funkcinišu” po starom, dobrom sistemu «ja tebi, ti meni». Tako se pišu loše kritike koje pogrešno usmeravaju/informišu čitaoce, prizemna litaratura se proglašava vrhunskom, pa preko noći osvanu sve novi i novi «”najčitaniji” srpski spisatelji (može i spisateljice)». Niko da kaže, a mnogi znaju: pa car je go! (Može i carica.) Ima ih, bre, ko salate, ko će sve to da pokusa! Opet, ne znaš šta je gore, pokvaren ili neznalica. Onaj prvi gradi Potemkinova sela, a oni drugi čine još goru štetu u navodno dobroj nameri…

Mali smo, i naša gladna usta širom otvorena prema Svetu traže, zinuli smo razjapljenih čeljusti željni svega, a na kraju smo preuzeli ono najprizemnije: kupujemo jeftinu robu na svetskoj pijaci tričarija. No, Oni su svoju skalu vrednosti dobro natempirali, pa ne može doći do zabune i ne može se pomešati visoka i niska kultura. Jeste, oni su izmislili masovne šarene laže, poput rijelitija ili grand parada, ali je sigurno ne drže kao prioritetnu. Jeste, oni su izmislili «atraktivne» časopise za žene, modu, džet set, jeftinu psihologiju… Kod nas su ove lagarije i neukusni spektakli «za srce i dušu» postali preovlađajući i mnoga deca rastu s uverenjem da je taj kičeraj Vrh Sveta. Baš imaju šta da osvoje! Zato je elitna književnost zatvorena u geto, i to nije više načelni problem, nego prosto problem brojeva: ukoliko bar deset odsto populacije čita vrhunsku literaturu, a to je broj koji bi kod mogao čak da izazove izvestan optimizam, zar to, ipak, nije porazno: koliko je to onda ljudi koji stvarno čitaju?

Državu čine ljudi, a ministri nisu praktičari i ekonomisti, nego glumci, slikari. Novac se, baš kao i sve ostalo, deli po partijskim i komšijskim aršinima, a ne po vrednostima. Šta se i može drugo očekivati u instant državi kakva je ova «jadna “majčica Srbija»”? Šta se drugo i može očekivati u zemlji u kojoj su političari ubeđeni da bavljenje politikom znači proizvodnju afera i prepucavanje u medijima gde građani treba da se bave njihovim porodicama, ljubavnicama, bazenima i kućnim ljubimcima? Šta nas, bre, briga šta oni vole, kakve čarape nose i za koji fudbalski klub u španskoj primeri navijaju razbaškareni u svojim supermodernim foteljama smeštenim u raskošnim kućama malih gradića diljem Srbije? Šta nas, bre, briga da li imaju pecare, kakvu rakiju prave i da li više vole prsate plavuše ili vitke i tajnovite crnke? Važno je što su zaboravili da su činovnici koji moraju da odrade posao i obezbede “običnim” građanima, dakle “običnim” čitaocima i”običnim” piscima, solidan i siguran život.