“Sve što se jednom desi, ne mora se više nikada ponoviti, ali sve što se desi dva puta- sigurno će se desiti i treći put”
Arapsaka narodna poslovica

Ova naizgled sasvim logična i ničim posebna narodna umotvorina  mogla bi  biti od velike pomoći svom potencijalnom čitaocu u bržem razumevanju ovog teksta.

Čitam Borsku incijativu, i Jugine pozive na buđenje, razmišljanje svojom glavom  ali pre svaga na zdravo rasuđivanje i pokušavam sebi da objasnim šta je to što našem narodu nedostaje kako bi moglao, objektivno i pravovremeno reagovati, braniti se, ili barem nekako ograditi od gomile gluposti koje ga okružuju.

Proces tranzicije doneo nam je puno nevolja, privatizacija je hiljade ljudi ostavila bez posla uz bledu utehu u vidu socijalnih programa koji po svojoj strukturi i obimu više podesćaju na nevoljnu i jadnu donaciju, nego na socijalno poltiku  jedne ozbiljne kompanije kakav je bio RTB Bor. Tradicionalna “Niko me ne može toliko malo platiti- koliko malo ja mogu da ne radim” se mnogima obila o glavu ali stradali su nažalost i oni koji su svoj posao radili kako treba. Kako se to desilo?

Bataljon neradnika se, još dok su firme tolerisale sve njihove hireve preselila na buvljake, sindikate ili štrajkačke odbore među pošten svet koji se trudio da dodatno zaradi ili ostavri svoja prava redovnim zakonskim putem, gde su rovarili prikriveni čekajući svoj trenutak dok su ovi drugi, nevoljni da se zameraju i prepiru ostali po strani. Veliki broj sposobnih i kvalitetnih radnika ostao je bez posla a fabrike i firme bez svojih pokretača i nosača proizvodnje. Vrednosti su strahovito poremećene, nekvalitetno i labavo školstvo je takođe doprinelo pa je sasvim logično da našoj deci nisu idoli obrazovani, sposobni, talentovani i kulturni, već musavi, grubi, glupi i beskompromisni majmuni sa nekoliko kilograma zlata na sebi i dijabolom od mozga koja jedva da je sposobna da  ispunjava osnovne funkcije.

Strah se posle nerada zavukao u sve pore društva a težnja za nezameranjem i nemešanjem je pobedila i glad i sve ostale nedaće pa narod,  slep kod oćiju, baulja okolo predvođen polupismenim, musavim i glupim tipovima koji na opšte iznenađenje i zaprepaštenje uspevaju da se nametnu skoro bez  ijedne reči protivljenja.

Zato i nije čudno da i pored toga što je uglavnom poznato ko su, Saša Mirković, Boban Jovanović, Branislav Rankić, Dragan Žikić, Dragan Strilić i ostali neprekidno vedre i oblače i to će tako biti sve dok se neko ne doseti pa uskoči u priču- suprostavi im se na političkom polju, eliminiše ih i kaže – dosta je bilo. Da li će i kakvu će podršku imati nije najjasnije ali gore navedeni su podrški nekako obezbedili pa zašto neko pošteniji, pametniji , bolji i omiljeniji ne bi uspeo da ih politički eliminiše? Dosta je bilo demagogije, priče u šiframa i sakrivanja iza organizacije, udruženja, ljudskih prava i nickova- treba već jednom dići glavu i otvoreno i transparenstno reći šta je to što ne valja i zlo pobediti. Međutim teško se zlo može pobediti dok je prišipetlji, preletača i samožive bagre koja će za stotinak eura ili gazdin blagoslov menjati mišljenja, stavove, postove i iskjaze -kao ciganin konje., koji će sve vreme biti tu medju nama sve dok im se jednog dana sasvim slučajno ne resetuje pamčenje ili baza na forumu ili blogu.

Zato nam izgleda samo preostaje da sačekamo da na vrbi rode ….