Prvi deo intervjua sa gospodinom Tihomirom Stojanovićem.

Ko je Tihomir Stojanovic?

NajlakÅ¡e bih se sada predstavio sledećom reÄ�enicom: Autor i koordinator projekta “Mreža Kreativnih Ljudi” , stalno zaposlen kao web koordinator jedne meÄ‘unarodne kompanije koja posluje u Srbiji, autor i pisac prvog korporativnog bloga kompanije Sezampro hosting i joÅ¡ nekoliko drugih web projekata.

To su neki od glavnih i poslednjih poslova i projekata u koje sam uložio i ulažem svoje vreme. Kada pitate osobu ko je ona i dobijete odgovor doktor, ekonomista i td. ja najćešće kažem da sam web koordinator, ili da jednostavno radim sa sajtovima i drugim sl�nim stvarima na internetu. .

Uvek me je po malo ograni�avalo kada treba da me definiše jedna profesija. Formalno i suštinski sam i dizajner industrijskih proizvoda i enterijera. Neki bi dodali umetnik, novinar, sociolog. Za sada je sigurno da mi je Mreža kreativnih ljudi glavna jer je u njoj budućnost i da radim sa svime vezanim za internet, komunikacije, povezivanje ljudi, organizaciju i onim što u sebi sadrži vizuelno.

Volim da se bavim sportom, posebno plivanjem. Volim priridu i planinarenje, fotografiju i pisanje. Muziku.

Volim da stvaram i to mi je oposesija od kada znam za sebe. Volim da istražujem.

Znam da koristim komputer, ali nisam programer.

Mreža kreativnih ljudi?

“Mreža Kreativnih Ljudi” je internacionalni projekat na internetu. ZapoÄ�eo sam je aprila 2003. godine. Namenjena je stvaraocima iz svih oblasti koji rade neÅ¡to konkretno. ÄŒini je oko 10.000 ljudi na glavnom delu sajta, forumu i newsletter-u.

Mreža predstavlja:

Zajednicu – Okuplja ljude oko pojedinih tema, projekata, akcija i omogućava im da prikažu svoja dela, upoznaju se sa stvaralaÅ¡tvom drugih, iznesu svoja razmiÅ¡ljanja i pogled na svet, naÄ‘u saradnike i reÅ¡e kreativne probleme u okviru projekata na kojima rade.
Medij – Prenos i plasiranje informacija. ÄŒlanci, fotoreporteri, konkursi, deÅ¡avanja, medijska sponzorstva, ponuda poslova, oglasi i t d. Samo su neke od kategorija koje omogućavaju Ä�lanovima i posetiocima sajta da saznaju ono Å¡to ih može interesovati i doprineti im da budu joÅ¡ bolji u svojoj profesiji.
A sada malo manje formalno:

Mrežu sam zapo�eo sa idejom da se sve može i da postoje ljudi koji su spremi drugima da ponude nešto svoje, a ne samo da uzimaju, grabe i prisvajaju tuđe.

Stalno sam svuda oko sebe slušao da se nešto ne može i primećivao u�estalo odbijanje dobrih ideja usled negativne selekcije. Odlu�io sam da zapo�nem sopstveni projekat i da vidim ko je u pravu. Ako uspem, potvrdiću sebi i drugima da je moguće ostvariti nešto druga�ije, napraviti nešto novo i zasnovano na druga�ijim idejama, a ako ne, prihvatiću njihovu igru.

Bez interneta, svog kompjutera, ikakvog predhodnog znanja o HTML-u zapo�eo sam građenje Mreže. Većina ljudi me je shvatila apsolutno neozbiljno, obeshrabrivala me i kada bi još �uli da je u pitanju kreativnost, podsmehnuli bi se. Veoma mali broj njih, bio je uz mene. Samo nekolicina prijatelja koji bi me prihvatili �ak i da po�nem da kopam rupu i to nastavim da radim narednih pet godina.
Gurao sam i vukao. Besplatan hosting, Yahoo page builder, rad iz internet kafea, kompjuter bez CD-ROM-a, spori Dial-up.

Prve tri godine sam radio skoro sve sam uz povremene savete nekih prijatelja, a od tada pa do sada mom timu i Mreži, polako su se priklju�ili novi ljudi i saradnici. Posebno izdvajam Antonijević Milana kao stru�no lice. Pomogao mi je da se Mreža postavi na CMS i od tada je razvijamo zajedni�kim snagama.

Pre godinu ipo dana, organizovao sam žurku u klubu “Cvjeta” za 600 zvanica koju su propratili RTS 1, B92, TV METROPOLIS, Radio BGD 202, Novisti, Dnevne novine Politika, 24 h i td.

Pošao sam od onoga što sam ja mislio da je dobro i pokazalo se da i drugi žele sli�no. Najviše mi zna�i kada se jave ljudi koji su ostvarili nešto zna�ajno preko Mreže. Skoro mi je Marko Popović koji je još u�enik srednje škole, javio da su ljudi iz međunarodne nau�ne organizacije pogledali njegov nau�ni rad koji sam mu objavio i primili ga da u�estvuje na konferenciji uprkos godinama. Obaveštenje o konferenciji je takođe pro�itao na sajtu. Još nekoliko ljudi je osvojilo međunarodne nagrade, a da je predhodno informaciju o takmi�enjima i konkursima našlo na sajtu.

Odlu�io sam se za internet kao medij zato što omogućava međunarodnu saradnju i zato što su ulaganja minimalna, a informacije se lakše i brže prenose. Isto važi i za same u�esnike i njihovo korišćenje.

Mreža sada ima 25 aktivnih i 450 ljudi prijavljenih u bazu potencijalnih saradnika. Tu su fotoreporteri, dopinici, moderatori na forumu, osobe zadužene za postavljanje informacija, administrator sajta i td. Svako od njih je uneo deo sebe, svoja iskustva, sposobnosti i doprineo da projekat bude ono što jeste danas. Svi rade besplatno tako da se zna zbog �ega su tu. Ako žele da doprinesu i bez para, to su prava strast i volja koji donose fantasti�ne rezultate.

Finansije su više puta bile problem, ali sam uspeo da je finansiram prvih par godina, a kasnije da nađem sponzore i sada tražim glavnog sponzora koji će dobiti veliku reklamu. Sve informacije na Mreži se na naplaćuju.

Ostalo je još puno toga da se uradi, nau�i i da se stvore novi snovi, novi potprojekti.
Ovom prilikom se zahvaljujem mojim prijateljima i svim saradnicima na svoj podršci, trudu, vremenu i vrednosti koju su uložili u mene i projekat.

Koliko smo mi na Balkanu kreativni?

Ne bih znao. Za takvu kategorizaciju bih morao da upoznam još mnogo naroda i regiona. Ono što znam jeste da nam �esto nedostaje discipline, upornosti i istrajnosti, ozbiljnosti, poštovanja prema drugima i da se pouzdamo u svoj rad umesto da drugima podmećemo nogu kako bi zaostali za nama, a mi se uzdigli.

Nedostaje nam tržište u svakom mogućem smislu te re�i. Kreativno tržište za sve oblasti.

Drugi nedostatak jeste to što se kreativnost naj�ešće vezuje za umetnost i kulturu, dok je ona prisutna u svim oblastima. Nauka je recimo užasno zapostavljena.

Nedostaju i pravi kupci. Oni koji imaju sredstva, ali i znanja da razumeju novo vreme i da nije sve u fabrikama, paprici i kupusu. Oni su neophodni da bi se sve drugo razvijalo.

Najbitnije je da su se ljudi prestali da pri�aju i prionuli na rad. To je glavna promena.

Umetnicima je potrebna mecena i naj�ešće ne preuzimaju dovoljno život u svoje ruke.
Kreativci se plaše da podele znanje i drže ga za sebe �ak i po cenu da ga nikada ne prodaju, ili ga cepkacu na užasno sitne delove pa postaje gotovo neupotrebljivo.

Materijalno i dalje vlada.

Postoji dosta dešavanja na kojima se pri�aju prazne pri�e po milioniti put samo da bi se opravdale donacije, da bi se dobila promocija, ili da bi se uzdigao li�ni status.

nastaviće se …